Kraj godine ili bilo kakav kraj govori o nekom novom početku. Ljudi imaju tendenciju da na kraju godine sumiraju kakva je godina iza njih – šta su uradili, šta nisu.

„To za neke može biti okidač da se osjećaju ili anksiozno ili depresivno ako nisu zadovoljni onim što su postigli i to može da bude jedan od razloga zašto neko može da upadne u neku blagu depresivnost“, objašnjava za N1 psihološkinja i psihoterapeutkinja Ana Milanović.

Razlozi zbog kojih dolazi do depresivnih stanja mogu da budu različiti, a u odnosu na njih zavisi na koji način će se pristupiti istom.

„Ako neko ima tendenciju ka depresivnosti onda ovaj dio godine može da bude okidač da se osoba osjeća tako“, ističe psihološkinja Milanović.

Kako ističe, to su situacije kada mislimo da nismo postigli ono što smo željeli.

„Ako je neko depresivan zato što nije postigao neke značajne ciljeve u godini koja je protekla najprije je neophodno preispitati da li su ti ciljevi bili realni. Zatim je potrebno razmisliti da li su načini za postizanje ciljeva bili odgovarajući“, objašnjava psihološkinja.

U svemu tome, smatra, bitno je da ne zanemarujemo pomoć u postizanju svojih ciljeva.

„Ne samo stručnu pomoć, psihološku, nego pomoć prijatelja. Nekad nam je zaista potrebno da uključimo i neke druge ljude da bismo postigli to što želimo“, ističe Milanović.

To što je kalendarki jedna godina završena, a druga počinje, ne znači da smo neuspješni, smatra ona.

„Možda je za neke ciljeve potrebno mnogo više vremena nego što smo očekivali i to je jedan od bitnijih faktora kako pristupiti ako smo depresivni“, naglašava Milanović.

Psihološkinja navodi da depresivna stanja ispoljavaju simptome kao što su bezvoljnost koja traje danima.

„Osobe koje se osjećaju inferiorno, bespomoćno, da nemaju na koga da se oslone, osjećanje da nema nade, neophodno je da potraže stručnu pomoć“, ističe.

Za blage momente depresivnosti, ističe, koje osjećamo jer smatramo da nismo ostvarili ono što smo željeli može da bude pokretač da nešto uradimo po tom pitanju i da nađemo načine kako to da postignemo.

Anksioznost kada pretrčimo iz „starog“ u „novo“

Anksioznost može da se javi kada se godina završava, a počinje nova, naglašava Milanović.

„Trenuci između kraja i početka su jako važni i ako mi vrlo brzo moramo da se vratimo u poslovne i ostale aktivnosti, a nismo završili na odgovarajući način i dali sebi dovoljno vremena da zaokružimo prethodnu godinu onda se javlja anksioznost“, ističe sagovornica.

Anksioznost je prisutna jer „nismo imali vremena da se pozabavimo sami sobom“.

„Kao da smo protrčali kroz kraj nečega i odmah smo u nekoj sledećoj situaciji, a nismo imali vremena da rezimiramo, da provjerimo sa sobom kako smo, šta nam treba, da se pozabavimo sobom, da se opustimo, ugodimo sebi. Već sa početkom novog radnog dana u novoj godini „idemo dalje“ i u tom smislu može da se javi anksioznost koja ima veze sa pritiskom moranja – šta sve moram da postignem. To je problem današnjeg svijeta da postoji stalni pritisak da se za nečim juri“, objašnjava psihološkinja.

Tada je neophodno, kaže ona, da osoba malo zastane i da provjeri sa sobom šta je to što zaista „mora“.

„Ima jako malo stvari koje moramo, a dosta toga su preference ili želje. Pritisak koji imamo od spolja se dodatno uvećava ako i mi dodatno vršimo pritisak na sebe“, objašnjava.

Tada je neophodno, kaže ona, da osoba malo zastane i da proveri sa sobom šta je to što zaista „mora“.

„Ima jako malo stvari koje moramo, a dosta toga su preference ili želje. Pritisak koji imamo od spolja se dodatno uvećava ako i mi dodatno vršimo pritisak na sebe“, objašnjava.

Tople trpeze, hladnoća oko srca

U prazničnim danima, vodimo brigu da nam dom bude ukrašen, da trpeze budu tople i bogate. A pravo pitanje je da li brinemo o sebi i svojim osjećanjima.

„Osjećanje depresivnosti u prazničnim danima će svakako imati veze sa kvalitetom odnosa koje imamo, kako smo povezani sa drugima i koliko možemo da razmijenimo i podijelimo sa drugima ono što je važno, to je jedan segment. Drugi je, taj doživljaj pripadnosti – koliko pripadam nekom društvu ili nekom segmentu društva“, ističe.

„Osoba koja osjeća ove simptome intezivno, duže od dve nedelje, neophodno je da se obrati stručom licu“, ističe.

Kako navodi, osoba koja ima blagu anksioznost koja je prisutna, a da je ne primjećuje, može doći do toga da ima panične napade.

„Ako osoba ima učestale panične napade onda je bitno da se obrati stručnom licu. Osoba koja hronično brine i ne može da se nosi sa tim, pa ta briga remeti svakodnevno funkcionisanje – ne može da ostvari odgovarajuće kontakte, odnose, da se koncentriše na rad, gubi fokus, koncentraciju, onda su to neki parametri koji ukazuju da bi bilo dobro raditi sa stručnim licem“, objašnjava.

Kako ističe, bilo koja vrsta disfunkcionalnosti zbog tih simptoma su alarmi da se osoba obrati stručnom licu.