Beograd za sada nije prihvatio pozive zapadnih zemalja da oslobodi trojicu kosovskih policajaca.

Iz Vašingtona je dva puta upućen poziv Srbiji da odmah i bezuslovno oslobodi policajce. Sličan apel stigao je i iz Velike Britanije i Nemačke.

Kosovski policajci se nalaze u pritvoru u Kraljevu, gradu u centralnoj Srbiji. Tamošnje tužilaštvo ih sumnjiči za nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Policajci su, prema vlastima u Beogradu, uhapšeni 14. juna na više od jednog kilometra u dubini teritorije Srbije.

Vlasti u Prištini tvrde da su kosovski policajci oteti na teritoriji Kosova tokom obilaska granice.

Očekuje se da bi šef Kancelarije za vezu Kosova sa Srbijom u Beogradu Jetiš Jašari (Jetish Jashari) trebalo 20. juna da poseti pritvorene policajce u Kraljevu. To je saopštio kosovski premijer Aljbin (Albin) Kurti 19. juna u Prištini.

Na upit Radija Slobodna Evropa (RSE) Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu da li pritvoreni policajci i dalje imaju advokate po službenoj dužnosti odgovor nije stigao do objave ovog teksta.

Dok zvanični Beograd insistira na sprovođenju pravnog postupka, iz Vašingtona je poručeno da je „jasno da ovi policajci nisu imali nameru da budu u Srbiji“ i da bi trebalo da budu oslobođeni“. To je poručio američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Eskobar) 16. juna.

Stefan Vladisavljev iz nevladinog Beogradskog fonda za političku izuzetnost ocenio je za RSE da za Srbiju nije dobro što sada direktne kritike stižu i na njen račun.

„Za Srbiju bi bilo najbolje da se povinuje zahtevima međunarodne zajednice zbog toga što će međunarodna zajednica, predvođena Sjedinjenim Državama, biti garant rešavanju konflikta na severu Kosova“, naveo je.

Pozivi za oslobađanje iz Kvinte

Hitno oslobađanje kosovskih policajaca zatražile su Sjedinjene Države, Velika Britanija, Nemačka, zemlje članice Kvinte.

Američki Stejt department pozvao je 17. juna predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Vladu da „odmah i bezuslovno oslobode trojicu kosovskih policajaca koji su privedeni 14. juna.

„Njihovo hapšenje i pritvor pod lažnim optužbama pogoršali su ionako napetu situaciju,“ navodi se u saopštenju.

Stejt department je reagovao i dva dana ranije kada je portparol Metju Miler (Matthew Miller) rekao da Srbija treba bezuslovno da oslobodi trojicu pripadnika kosovske policije.

Vlada Velike Britanije je 16. juna pozvala na hitno oslobađanje trojice kosovskih policajaca.

„Pozivamo Kosovo i Srbiju na maksimalnu suzdržanost, izbegavanje jednostranih mera i preduzimanje hitnih mera za smanjenje napetosti“, navedeno je u saopštenju britanske vlade.

I nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok uputila je poziv Srbiji i Kosovu da učine sve što je moguće da se smiri situacija.

„Ovo uključuje bezuslovno oslobađanje trojice kosovskih policajaca. Narodima u obe zemlje su potrebne perspektive koje je sukob predugo kočio“, navela je ona 16. juna na Tviteru.

Tenzije na severu Kosova, naseljenom većinom Srbima, počele su 26. maja, kada su novoizabrani gradonačelnici albanske nacionalnosti, uz asistenciju kosovske policije, ušli u zgrade opština, uprkos protivljenju tamošnjih Srba.

Situacija je kulminirala 29. maja, kada su se u Zvečanu sukobili demonstranti sa vojnicima KFOR-a, pripadnicima NATO mirovne misije na Kosovu. Tada je bilo više povređenih na obe strane.

Dodatno su tenzije zategla hapšenja koja su usledila.

Najpre je kosovska policija 13. juna u Severnoj Mitrovici uhapsila Miluna Milenkovića koga sumnjiči da je jedan od organizatora događaja u Zvečanu 29. maja.

Dan nakon toga policija Srbije je uhapsila trojicu kosovskih policajca.

Vašington najavio i konsekvence

Iz Vašingtona je poručeno da SAD traže od Srbije i Kosova da daju doprinos regionalnoj stabilnosti, a da će oni koji ne žele partnerstvo snositi posledice. To je poručio američki izaslanik za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar (Gabriel Eskobar) 16. juna.

Upitan šta bi mogle biti konsekvence za Srbiju, Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost kaže da se to može pretpostaviti na primeru Prištine.

„Neće biti nešto što će u značajnoj meri ugroziti samu Srbiju, ali će biti simbolično dovoljno snažno da se stavi do znanja Srbiji da je načinila pogrešan korak“, smatra Vladisavljev.

Prva posledica sa kojom su se suočile vlasti u Prištini bila je otkazivanje učešća Kosova u vojnim vežbama NATO saveznika na Balkanu „Defender Europe 2023“.

Ovim su SAD reagovale na odluku Vlade Kosova da na silu postavi albanske gradonačelnike opština sa srpskom većinom na severu zemlje uprkos otporu lokalnog stanovništva, što je rezultiralo nasiljem. Vašington je poručio da je to odgovor što kosovske vlasti nisu razmotrile zahteve i preporuke SAD da to ne čine.

Takođe su države članice EU 13. juna uvele suspenziju poziva za učešće Kosova na događajima na visokom nivou, kao i bilateralne posete iz EU i država članica. Upozoreno je i na finansijske posledice, odnosno obustavu finansiranja nekih projekata.

Potencijalno gubljenje podrške Vašingtona za formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom je najgori scenario za Srbiju koji bi mogao da se dogodi, ocenio je Stefan Vladisavljev.

„Zajednica i dalje predstavlja vid samoupravljanja za koji se zalaže i Vašington. I ako bi Srbija ugrozila podršku to bi verovatno bila jedna od najgorih konsekvenci koja bi mogla da je zadesi“, naveo je.

Stejt department je takođe pozvao Srbiju i Kosovo da slede plan u tri tačke koji je iznela Evropska Unija (EU) i da se bez odlaganja vrate dijalogu kojim posreduje EU.

Plan od tri tačke podrazumeva da Priština odmah obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu Kosova, kao i da novoizabrani gradonačelnici u četiri opštine na severu privremeno obavljaju dužnosti u drugim prostorijama mimo opštinskih zgrada.

Takođe se predviđa i raspisivanje prevremenih lokalnih izbora na severu Kosova, kao i da se obezbedi učešće Srba na tim izborima.

SAD i Velika Britanija važni partneri Srbije

Sjedinjene Države su jedan od najvećih stranih investitora u Srbiji.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u oktobru 2022. izjavio da američke kompanije zapošljavaju 30.000 ljudi u Srbiji.

Velika Britanija je u 2022. godini bila treći po veličini partner u razmeni usluga sa Srbijom. To je u junu izjavila premijerka Srbije Ana Brnabić.

Govoreći o mogućim posledicama za Srbiju, nekadašnji diplomata Srećko Đukić izjavio je za RSE da Sjedinjene Države imaju više mogućnosti. On je naveo i da bi ih verovatno pratila i Evropska unija.

Kao jednu od tih mogućnosti naveo je uskraćivanje kredita što bi, kako je rekao, pratilo presušivanje investicija sa Zapada.

I Naim Leo Beširi iz beogradskog nevladinog Instituta za evropske poslove smatra da posledice mogu biti pre svega ekonomske.

„Da se zaustave sve investicije i da se Srbiji sve manje i manje gleda kroz prste“, naveo je.

Beširi je ocenio da bi moglo doći do smanjenja kreditnog rejtinga zemlje što bi uticalo na mogućnost zaduženja Srbije i zainteresovanost stranih investitora.

„Kratkoročno se to ne bi mnogo osetilo, međutim u narednih par godina bi građani Srbije bili značajno siromašniji“, ocenio je Beširi.

Šta kažu vlasti u Beogradu?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da će nadležni u Srbiji odlučiti da li je neko kriv.

„Nismo u ratu da menjamo zarobljenike“, rekao je Vučić 18. juna novinarima.

Vučić je tada izjavio i da koliko god se Srbija trudila da bude ozbiljan partner zapadnim silama „nikada nas nisu na takav način posmatrali“.

„Ukoliko nismo postupili po svakom njihovom zahtevu, uvek bismo mi bili krivci, iako nismo bili krivci“, dodao je Vučić.

Predsednik Srbije je dodao i da će Srbija ostati na evropskom putu dok je on na čelu države. On je, međutim, ocenio da u tom periodu Srbija neće postati članica evropskog bloka.

Srbija je zemlja kandidat za članstvo u EU, ali je u pregovorima o pridruživanju poslednji klaster otvorila u decembru 2021. godine.

Još uvek bez potvrde sastanka Vučića i Kurtija

Još uvek nema potvrde sastanka u Briselu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj (Josep Borrell) pozvao ih je na hitan sastanak za upravljanje krizama, ali nema još datuma sastanka.

Kurti je 19. juna izjavio da će odluku o odlasku u Brisel doneti nakon što dobije informacije u kakvom su stanju uhapšeni policajci. Takve informacije očekuje od kosovskog oficira za vezu u Beogradu 20. juna nakon njegove posete policajcima koje su uhapsile srpske snage.

Prethodno je predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao da tek treba da odluči li će se „tehnički” pojaviti na sastanku u Briselu uz napomenu da neće razgovarati sa kosovskim premijerom.

U međuvremenu je izaslanik EU za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak objavio da putuje u Vašington na poziv američkih partnera na razgovore o situaciji na severu Kosova.

„Intenzivno ćemo razgovarati o daljem putu i idućim koracima“, napisao je Lajčak 18. juna na Fejsbuku, ne navodeći detalje i termin planiranog sastanka u SAD.

Kosovo i Srbija vode dijalog o normalizaciji odnosa od 2011. godine pod pokroviteljstvom Evropske unije. Strane su potpisale niz sporazuma, ali nisu svi sprovedeni.