Elektroprivreda BiH sledeće godine proizvešće desetak odsto manje struje u termoelektranama u odnosu na ono što je predviđeno elektroenergetskim bilansom urađenim pre samo nekoliko meseci, a razlog su manje zalihe uglja od planiranih. To će uticati i na smanjenje viškova koje ova kompanija prodaje na komercijalnom tržištu, navodi se u Planu poslovanja za period od 2023. do 2025. godine, koji je usvojila Skupština akcionara kompanije.

Manjak od oko 500 GWh u proizvodnji temoelektrana znači i da bi prodaja na tržištu, i izvoz, mogli da budu prepolovljeni jer je bilo planirano da se 2023. godine na taj način proda malo više od 1.000 GWh.

To je i sama kompanija priznala, pa je navela da korekcije u očekivanoj proizvodnji negativno utiču na planirane bilansne viškove, a time i na planirane finansijske rezultate.

Kompanija će tako dve godine zaredom zabeležiti pad ukupne proizvodnje struje, najvećim delom zbog termoelektrana, jer je 2021. proizvela 6.700 GWh, 2022. se očekuje 5.900 GWh, a 2023. još manje 5.800 GWh. EPBiH je pad proizvodnje najavio pre godinu dana, ali tada se u 2022. očekivao pad na 6.000 GWh, a najnovije procene govore da će proizvodnja ove godine biti ispod 5.900 GWh.

Razlog za manju proizvodnju termoelektrana je nedovoljno uglja

Razlog za umanjenje proizvodnje u termoelektranama od 500 GWh su smanjene zalihe i isporuke uglja u toku 2022, navodi se u Planu poslovanja.

Elektroenergetski bilans za period 2023-2025 pripreman je u III kvartalu kada je, kako kaže EPBiH, bilo teško predvideti ostvarenje energetskih parametara za 2022, ali u momentu finalizacije Plana poslovanja, krajem novembra, izvesno je da će stanje zaliha uglja na depoima u termoelektranam na kraju decembra biti daleko manje nego što je to predviđeno Bilansom.

Kasni i gradnja solarnih elektrana

Koji su konkretni razlozi za manje isporuke uglja iz rudnika u vlasništvu EPBiH, ova kompanija nije navela. Ugalj je zbog energetske krize postao veoma tražena roba, a za prvih sedam meseci, prema zvaničnim podacima, BiH je izvezla 207.000 tona, a u istom periodu prošle 88.000 tona. Dobar deo je otišao u Srbiju zbog njenih problema sa smanjenom proizvodnjom uglja.

Takođe, kako navodi EPBiH, u međuvremenu je došlo i do izmene predviđenog ulaska u pogon novih proizvodnih pogona, pre svega novih fotonaponskih elektrana tako da se osim solarne elektrane Rešetnica ne očekuje početak rada ostalih elektrana do 2025.

Zbog toga će proizvodnja u 2023. i 2024. biti smanjena za više od 215 GWh.