„Fudbalski klub Rudar se gasi, a da to nikoga nije briga“, naslov je na  PV portalu, koji bi svako živo biće koje ima elementarno osjećaja za značaj sporta (i ne samo to) trebalo da pogodi. Do nedavno najtrofejniji fudbalski klub u državi, klub koji postoji 104 godine, sa nevjerovatnom tradicijom i pričom, gasi se.

Ne znam za druge, mene je briga!

FK Rudar iz Pljevalja ispunjava snove dječaka već  104 godine, koji čim prohodaju krenu da igraju fudbal i sanjaju da zaigraju za svoj klub. Klub za koji se daje srce, novac, emocija  i strast. Upravo taj san novih generacija može biti ugašen, jer nema onih koji bi ga sačuvali.

A mora ih biti, jer FK Rudar nije neki obični klub skorog datuma osnivanja, i nije onaj koji je iz bilo kog grada, već iz Pljevalja. Grada koji  daje trećinu bruto nacionalnog dohotka državi,  ali grada koji se guši. Guši se što zbog vazduha koji udiše, što zbog raznih muka koje su nad njim.

Klub grca u nagomilanim dugovima, njihov račun je blokiran i teško da mogu nastaviti fudbalsku borbu. Na državi i gradu je sada posebna odgovornost.

Od predsjednika Opštine Pljevlja ne očekujem ništa sem da se brine o tuđim interesima. Onaj kome je sve tuđe važnije ne može da shvati značaj „našeg“.

Država bi morala da prepozna prioritetne klubove u svim sportovima i da definiše mehanizme njihove podrške kako ne bismo dolazili u situaciju da nam se neki od njih zbog finansijskih problema ugasi.

Premijer Spajić je iz Pljevalja! Računam da zna šta  FK Rudar znači i gradu ali i cijeloj državi.  A đe je volje ima i načina.

Ne smijemo ovo da prećutimo i zanemarimo, zato ovim putem pozivam premijera Spajića i ministra sporta i mladih da što hitnije iskoriste mehanizme koje imaju i sačuvaju klub od gašenja.

Amina Cikotić, portparolka SDP