Evropska komisija predlaže jedinstveno tržište za devet država kandidatkinja za članstvo. To stoji u predlogu o izmjenama u politici proširenja, u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid, a čije usvajanje ili objavljivanje se očekuje 6. oktobra, nakon nedjeljnog sastanka kolegijuma Evropske komisije u Strazburu.

Jedinstveno tržište za države kandidate opisuje se kao „najmoćniji instrument Unije za podsticanje prosperiteta i ekonomske konvergencije“.

Pristup ovom tržištu, jedinstvenom EU prostoru u kom se robe, usluge, ljudi i kapital slobodno kreću, do sada je u punom obimu bio moguć tek nakon formalnog članstva.

Međutim, da bi ovi predlozi, ili neki od njih, stupili na snagu, neophodna je formalna i jednoglasna potvrda svih država članica EU.

Dokument će poslužiti kao osnova za strateške razgovore među liderima EU na predstojećem samitu, koji će biti održan 15. i 16. oktobra u Briselu, a koji će biti posvećen proširenju EU.

Države kandidati su: Albanija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija, Srbija, Bosna i Hercegovina, Gruzija, Turska, Moldavija i Ukrajina.

Nije blanko ček

Pristup jedinstvenom tržištu ne nudi se automatski, već je jasno povezan sa konkretnim napretkom država kandidata u reformskom procesu.

„Uporediv napredak treba da vodi ka uporedivim mogućnostima“, navodi se, između ostalog, u nacrtu dokumenta Evropske komisije.

Prema dokumentu, postojeći instrumenti proširivali bi se postepeno, srazmjerno tome koliko je svaka zemlja zaista spremna.

Dokument takođe predviđa mehanizme zaštite od „nazadovanja“ u reformama, što znači da jednom dobijen pristup nije nužno trajan.

Međutim, u dokumentu nema preciznih kriterijuma, rokova niti jasno definisanih okolnosti pod kojima bi pristup mogao biti obustavljen.

Šta se nudi a šta već postoji?

Novi predlozi Evropske komisije predviđaju rano uključivanje zemalja kandidata u odabrane sektore, posebno u oblasti kritičnih tehnologija, industrijskih ekosistema, finansijske integracije i otpornih lanaca snabdijevanja.

Predlaže se i učešće u programu Horizont Evropa, ključnom programu EU za finansiranje istraživanja i inovacija, kao i u važnim projektima od zajedničkog evropskog interesa.

Međutim, neke od ponuda iz ovog dokumenta već su dostupne državama kandidatima i potencijalnim članicama. To se odnosi, između ostalog, na jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) i ukidanje tarifa za roming.

SEPA je već dostupna većini zemalja kandidata. Pet zemalja, Albanija, Moldavija, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija, zvanično su se pridružile SEPA.

Slična je situacija i sa ponudom koja se odnosi na ukidanje tarifa za roming. Ukrajina i Moldavija koriste ovaj režim od početka ove godine, dok Evropska komisija planira da naredne godine ukidanje tarifa proširi i na sve zemlje Zapadnog Balkana.

Koja je korist?

Benefiti evropskih integracija bili bi opipljiviji znatno prije samog članstva, kaže Korina Stratulat, zamjenica direktora u Centru za evropske politike.

„Međutim, ponuda mora biti jednako jasna kao i uslovi: kakav pristup kandidati dobijaju, kada ga dobijaju i šta bi opravdalo njegovo suspendovanje. Kandidati moraju da znaju šta će im ispunjavanje uslova omogućiti, a ne samo koliko bi ih neispunjavanje moglo koštati“, kaže Stratulat za Radio Slobodna Evropa (RSE).

„Postepena integracija mora ostati put ka članstvu, a ne trajna čekaonica“, podvukla je ona.

Ponuda o pristupu jedinstvenom tržištu nadovezuje se i na postojeći Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), koji svaka država kandidat ima sa Evropskom unijom. Ovaj sporazum predstavlja pravni okvir za postepeno približavanje zemalja kandidata jedinstvenom tržištu.

Oba sistema počivaju na uklanjanju trgovinskih prepreka, usklađivanju pravila i standarda sa pravilima EU i postepenom uključivanju kandidata u evropski ekonomski prostor.

SSP tako omogućava zemljama kandidatima da, još prije punopravnog članstva, koriste dio ekonomskih koristi integracije, dok ih istovremeno priprema za potpunu integraciju u jedinstveno tržište.

Šta se još nudi?

Pristup jedinstvenom tržištu samo je dio obimnog dokumenta u kojem Evropska komisija iznosi nove predloge iz kojih proizlazi da buduće članice prilikom prijema neće nužno uživati ista prava kao postojeće države članice.

Najosjetljiviji element nacrta odnosi se na ograničavanje prava veta, koje se u dokumentu simbolično naziva „privremenom obavezom u vezi sa donošenjem odluka u Savjetu EU i Evropskom savjetu“.

Prema ovom predlogu, buduće članice bi se obavezale da se ne protive odlukama Savjeta u oblastima u kojima je neophodna jednoglasnost.

Postojećim državama članicama predlaže se da u određenom broju oblasti, uključujući proširenje, pređu sa jednoglasnog odlučivanja na odlučivanje kvalifikovanom većinom.

Prema predlogu, odluke o otvaranju ili zatvaranju pregovaračkih poglavlja donosile bi se kvalifikovanom većinom, dok bi se odluka o prijemu nove članice i dalje donosila jednoglasno.

Gdje su slabosti ponude?

U „neravnoteži“, uvjerena je Korina Stratulat.

„Za kandidate se postavljaju čvrsti uslovi, dok se Uniji uglavnom nude mogućnosti, a ne obaveze“, skreće pažnju Stratulat.

Ona ocjenjuje da bolje korišćenje postojećih ugovora ima smisla, ali da samo nabrajanje instrumenata nije isto što i obaveza da će oni biti korišćeni.

„EU treba da kaže šta će promijeniti, ko će to sprovesti i u kom roku. U suprotnom, stroži uslovi za pristupanje rizikuju da postanu zamjena za rješavanje sopstvenih slabosti Unije“, navela je ona.