Потпредсједник Владе Црне Горе за регионални развој и министар капиталних инвестиција Ервин Ибрахимовић јуче је са сарадницима посјетио Рудник угља АД Пљевља.

Он је присуствовао сједници Одбора директора на којој је извршена презентација Института за рударство и металургију Бор под називом „Студија могућности производње цемента са ниским фактором клинкера (LC3) на бази минералних сировина у Руднику угља АД Пљевља са резултатима технолошких испитивања лапорца, глине, кречњака и гипса за потребе градње фабрике цемента“.

На самом почетку, предсједник Одбора директора Душан Јањушевић истакао је да је дошло до смањеног интересовања за енергетски сектор због, како је рекао, политичке кризе на државном нивоу, иако би, додао је Јањушевић, ресорно Министарство морало да има далеко интензивнију комуникацију с обзиром на медијске притиске који се врше према Руднику угља.

Јањушевић је направио и одређену рекапитулацију утицаја енергетске кризе на европске државе, истичући примјере Италије, Њемачке и Аустрије које отварају нове термоелектране.

− Енергија и храна су суштински сегменти у сваком друштву. Задовољство ми је што је министар Ибрахимовић данас са нама, али неопходна нам је учесталија комуникација. Стога, лично се залажем да је потребно основати Министарство рударства и енергетике, имајући у виду значај енергетике за Црну Гору, рекао је Јањушевић.

Извршни директор Милан Лекић је упознао министра са затеченим проблемима и изазовима који су се испоставили пред новим руководством Рудника угља.

− Када смо, у априлу прошле године, преузели одговорност за управљање компанијом, затекли смо, прије свега, катастрофално стање у којем се налазила механизација. Примјера ради, имали смо ситуацију да је од 17 дампера носивости 100 тона на дневном нивоу у погону било 3. Затекли смо, малтене, празне магацине, без резервних дијелова. Затекли смо фингиране резултате пословања и приказану добит за 2020. годину. Затекли смо раубовано лежиште у површинском копу Потрлица.Стога, по доласку на позицију извршног директора формирао сам радну групу, која је састављена од 20 инжењера из наше компаније и три пројектанта из Института за рударство и металургију из Бора, са задатком да недвосмислено, комисијски, утврде да ли је лежиште у копу Потрлица раубовано и да ли је експлоатација угља и откривке рађена по пројекту. Извјештај је показао да је лежиште раубовано и да није поштован Допунски рударски пројекат“, истакао је, између осталог, Лекић који је, притом, сваку констатацију подробно образложио.

Такође, Лекић је представио министру и активности које је ново пословодство реализовало до сада, првенствено, када је ријеч о инвестиционом циклусу у оквиру  кога су набављена 4 Комацу дампера – носивости 92,2 тоне, мобилна дробилица – капацитета минимум 1000 тона на дан, 2 Белаз дампера – носивости 136 тона, Мек Кормик трактор за потребе рекултивације земљишта са свим пратећим прикључцима и тд.

−   Укинули смо отпремнине за менаџмент и смањили плате менаџменту, док смо значајно повећали плате радницима које сада износе око 1.000 евра. Такође, донијели смо одлуку да ниједан наш радник не може отићи у пензију а да не ријеши стамбено питање, повећали смо зимнице радницима за 40%, казао је Лекић и истакао активности на рекултивацији земљишта, пројекту садње љековитог биља, активности Грађевинске службе Сектора за развој и инвестиције, као и уговор о продаји мрко-лигнитног угља Електропривреди Србије.

О свему томе, било је ријечи и у корпоративном филму који је приказан на сједници.

Министар Ибрахимовић је поручио да Министарство капиталних инвестиција (МКИ) подржава све активности које су на корист Рудника угља.

− Сви смо свјесни на којем мјесту треба поставити енергију. Енергија мора бити у првом плану развоја сваке државе. Радују ме овако амбициозани планови и активности. Вјерујем да је пословодство компаније препознало да се Рудник угља постави прије свега на услугу и на корист грађана Пљеваља. Поздрављам одлуку да ће сви радници бити стамбено обезбијеђени прије него оду у пензију, саопштио је, између осталог, министар и констатовао да је Рудник угља био изложен „да не кажем спиновањима и коментарима“.

− Најбољи доказ да нешто радите је што је подигнуто оволико прашине. Ја вјерујем да сте на добром путу. Имаћете подршку од мене као ресорног министра. Црна Гора је држава која је окренута туризму и због тога мора имати министарство туризма. Исто тако, мора имати и министарство саобраћаја, али и министарство енергетике, истакао је Ибрахимовић, чиме се сагласио са предсједником Јањушевићем, и поручио да ће Рудник угља имати отворену подршку од њега као ресорног министра.

Када је ријеч о изградњи цементаре, министар је саопштио да је тај пројекат утемељен у плану развоја привреде Црне Горе.

− Имао сам контатке са фирмама из Њемачке које су заинтересоване за изградњу цементаре. И премијер је ступио у контакт са једном заинтересованом фирмом. Постоји и једна фирма из Босне. Пљевља ће почети да дишу пуним плућима, рекао је он.

Предсједник Одбора Јањушевић надовезао се на излагање министра о цементари.

Он је нагласио да је разговарао са француским амбасадором г. Тимонијеом, који је препознао стратешки повољан положај за изградњу цементаре у Пљевљима, у односу на инфраструктурне пројекте који су планирани у држави и ближем окружењу. Такође, Јањушевић је указао и на императив поштовања еколошких стандарда од стране будућег инвеститора.

− Важно је да партнер кога држава буде пронашла буде заиста кредибилан и да прати стандарде. Исто тако, од велике важности је да Рудник угља буде укључен у цијелу причу у одређеном проценту. Због тога, неопходно је да добијемо концесције за техногено лежиште лапорца Јагњило и концесије за експлоатацију угља у Отиловићима“, саопштио је Јањушевић.

Тим поводом, у дискусију се укључио и директор Сектора за развој и инвестиције Рудника угља Јагош Гомилановић, који је упознао министра са резервама угља на територији општине Пљевља и концесијама које има наша компанија.

− Рудник угља Пљевља, као привредно друштво које је у власништву државе, мора да има приоритет на концесије и то без јавног надметања. У Отиловићима, скоро 2/3 лежишта захвата локацију за будућу цементару, док је само 1/3 слободна за експлоатацију. Стога, наш план је да добијемо концесије на комплет лежиште у Отиловићима, да експлоатишемо угаљ, па да припремимо терен за изградњу цементаре. Вјерујем да бисмо имали довољно времена за тај посао, саопштио је Гомилановић.

Такође, он је подсјетио министра да је Рудник угља слао иницијативе за добијање концесија за лапорац на Јагњилу.

− У октобру 2021. године смо поднијели прву иницијативу. Ургенцију смо слали у децембру исте године. Тада смо добили одговор да је МКИ још у новембру информисано од Владе да је одлучивање по овом питању одложено. Сљедеће године, у јулу мјесецу, смо упутили нову ургенцију, истакао је Гомилановић.

Истим поводом реаговао је и члан Одбора директора Вељко Васиљевић. Он је саопштио да Рудник угља не ради по тржишним условима, него првенствено у јавном интересу, због чега не би смјело да се дозволи да неко добија концесије и врши експлоатацију искључиво из комерцијалних разлога.

− Рудник угља мора свакога дана да обезбиједи 4-5.000 тона угља за потребе Термоелектране Пљевља, и то по цијени испод 30 евра по тони, као и калоријске вриједности изнад 9.000 кЈ/кг. Само 10-16% наше производње може да се пласира по тржишним цијенама, све остало је за државно предузеће ЕПЦГ. Стога, као компанија која послује у јавном интересу, ми имамо апослутну предност за добијање концесија. Нико коме је приватни интерес приоритетан не може имати предност у односу на нас по том питању. Лапорац је производ нашег рада, а депонија лапорца на Јагњилу је сировина за цементару. Зато Рудник мора бити укључен у пројекат цементаре, рекао је Васиљевић.

Министар Ибрахимовић је изразио сагласност са изреченим ставовима да Рудник угља мора да има предност и поручио да МКИ даје подршку и за Отиловиће и за Јагњило.

− Неће бити проблема, изаћи ћемо вам у сусрет по том питању. Исто размишљамо. Државне ресурсе треба да користе државна предузећа, саопштио је министар.

Извршни директор Лекић је додао да би, сходно планираној динамици, реализација пројекта цементаре трајала неких 48 мјесеци, или 4 године, што оставља довољно времена за Рудник угља да експлоатише цијелокупне количине угља у Отиловићима.

На самом крају, чланица Одбора директора Славица Батизић кандидовала је тему која, како је рекла, изазива и дан данас многе недоумице и нејасноће, како међу запосленима, тако и унутар заинтересоване јавности.

– Ријеч је о дивиденди. Имам потребу да презентујем и министру Ибрахимовићу мој став по том питању, како бисмо разријешили све недоумице. Добит и дивиденда су два различита појма. Износ од преко 13 милиона по основу дивиденде није реално утврђен износ и то је нешто што су потврдили и еминентни економски стручњаци са Економског факултета у Београду, који су констатовали да утврђени износ дивиденде није исправан из разлога што у том износу нису исказани трошкови по основу инвестиционог циклуса, амортизације, рекултивације, трансферне цијене, трошкови на експлоатацији откривке (IFRC 20), залихе материјала, кредитни ануитети и други финансијски искази, који су неминовно морали да буду урачунати у укупном износу. Да је поштована струка, дивиденда свакако не би износила преко 13 милиона евра, него би била значајно умањена. Из мени непознатих разлога, све ово није узето у обзир од стране оних људи који су и дефинисали износ дивиденде. Не желим хипотетички да износим тврдње зашто тако није урађено, јер је, у крајњем, дивиденда уплаћена власнику и оснивачу наше компаније. Подсјетићу, Одбор директора Рудника угља Пљевља је декларативно утврдио већ раније исказани износ, а Скупштина акционара је донијела одлуку о дивиденди коју је прослиједила у државни буџет. И та одлука има конститутивно дејство. У крајњем, посебно сам задовољна што су професори са Економског факултета у Београду потврдили ове тезе које сам данас презентовала, чиме су, вјерујем, разријешене све нејасноће са којима се у задње вријеме лицитирало у јавности, саопштила је Батизић.