Давно је речено да нема државе без мафије, али само црногорсака мафија има своју државу. Доказ за то су бројна хапшења, челних или дочелних људи, у судству, тужилаштву и полицији, што недвосмислено потврђује да је болест системска, јер се не зна граница гдје почиње држава, а завршава мафија. Отворени Балкан на црногорски начин.

          Али не треба се томе чудити. Црну Гору су некада стварали светитељи на челу са Светим Петром Цетињским и Његошем Ловћенским Тајновидцем, а данашњи Монтенегро организовани криминал и његово политичко крило ДПС, на челу са Милом Ђукановићем. Да подсјетимо, сукоб у јединственом ДПС–у 1997године, познатијем као сукоб Мила и Момира, настао је на односу према два питања. Прво је било однос према заједничкој држави са Србијом, а друго према организованом криминалу, односно шверцу дувана и нафте. Као што је познато побиједили су шверцери и криминалци. А „што се грбо роди, вријеме не исправи“.

          Надамо се да ће нова власт истрајати у борби са криминалом  и нарко картелима. Међутим, циљ овога текста је да укаже на још једну болест, која је још опаснија по народ и државу,јер је подмуклија. Прије више од пола вијека, во времја оно једнопартијско и диктаторско, у коме није било много слободе, али је било много више реда, а образовање у искључивој надлежности државе, појавио се у пљеваљској Гимназији професор физичког васпитања са шверцованом дипломом.

          Остала је прича како је на часовима физичког васпитања, углавном, користио двије вежбе. На команду „поплава“ ђаци су се пели на гимнастичке справе да спашавају главу, а на команду  „авиони“ тражили су заклон од бомбардовања. Кад је осјетио да ће бити откривен побјегао је из Пљеваља, водећи са собом једну ученицу која није одољела шарму лажног професора.

          У то вријеме диплома се није могла купити у средњим и вишим школама,  а поготову на факултетима. Међутим, у демократском Монтенегру  куповање диплома је узело таквог маха, да је највише власника таквих диплома запослено у државној служби, поготову здравству и полицији. Тако су преко ноћи продавачице постајале медицинске сестре, а ситни криминалци цијењени полицајци.

          Када је прије петнестак година у пљеваљској болници најављена републичка инспекције за контролу диплома настала је трка доброг дијела запослених да повуку из досијеа купљене дипломе. Инспекција није ни дошла, а њима су плате смањене на ниво који је одговарао стварном образовању. Али ни то није трајало дуго, они који су им продали дипломе  омогућили су да их легализују фиктивним полагањем испита.

          Има ли решења за ово купо-продајно усмjерено образовање, које, полако али сигурно,  читаво друштво води у амбис. Има. Треба донијети Закон о борби против просветне мафије  и једнако кажњавати оне који су купили дипломе и оне који су  их продали. Ако се то не уради можда и сачувамо Црну Гору од нарко картела, али од купљених диплома сигурно нећемо.

ПОКРЕТ ЗА ПЉЕВЉА