Има пуно народних пословица које вјеродостојно осликавају актуелну црногорску власт и њено сомнaбулно понашање. Па ипак, чини се да стара мудрост која гласи : „Храни сироту, за своју срамоту“  је најтачнија  дијагноза  патолошких промјена у идентитету официјелне Црне Горе. Три вијека је Црна Гора опстајала, као острво слободе у великом отоманском царству, захваљујући помоћи царске Русије. Још памти црногорски камен да се Црна Гора први пут, колико толико, ослободила  глади кад је Св. Петар Цетињски донио сјеме  кромпира  из Русије. Нема катуна на сјеверу Црне Горе у коме још увијек не живи легенда о томе да је Санџачки одред, под командом сердара Јанка Вукотића, побједио Швабу на Мојковцу 1916.г захваљујући руским пушкама, које је народ прозвао „московке“.

Коначно, питање је, да ли би било црногорске независности 2006.године да није било подршке и из Русије? А онда се десила србофобија, за коју смо вјеровали да је почишћена са политичке сцене у Црној Гори, побједом на парламентарним изборима 30.августа 2020.године. Било је то и стварно пензионисање родоначелника те политике у Црној Гори Ранка Кривокапића. Вјеровали смо да је то  и најава скорог политичког краја Мила Ђукановића. Међутим, захвајуљући политичком себичлуку појединих српских лидера у Црној Гори и политичком неискуству Здравка Кривокапића добили смо Рања у новој фази болести –русофобији.

Мало му је било што је мањинска Влада Црне Горе затворила ваздушни простор за авион министра „мајке“ Русије г. Лаврова. Умјесто да се забрине што Фински  селектор након побједе над фудбалском репрезентацијом Црне Горе, на конференцији за штампу три пута помиње Македонију ни криву ни дужну. Коначно,  умјесто да одговара пред правосуђем Црне Горе и објасни како је смућкао пензију од 2000 евра, он је користећи „труле даске“ које је својевремено открио, ускочио  у фотељу министра вањских послова. Још је умислио да из те позиције има право да се спрда са министром Лавровим, па вели: „ Лавров је могао до Београда возом“.

Вјероватно се наш Рања присјетио својих студентских путовања возом из Ниша по фармерице у Трст. А воз је био згодан да се сакрије шверцована роба, па и да се власник склони у ВеЦе док  прође контрола. Не схвата да се спрда сам са собом и Црном Гором, таман као онда кад је положио вијенац  у Маузолеју на Ловћену  и написао „Његошу од Ранка“. Сваки здраворазумски човјек ће се запитати како су могући овакви коперникански заокрети у политици званичне Црне Горе. Могуће је, јер Црна Гора има мањинску и вањску Владу. Мањинску због тога што није израз већинске народне воље, а вањску јер су је бирали, поставили и устоличили поједини међународни центри.

Власт која је на референдуму 2006.године одлучила да неће брат за брата прихватила је туђина за господара. И све је то рађено из љубави према Црној Гори под чувеним слоганом : „ Нема стреса, ни бијеса кад је пуна кеса“ . Још ако имате подршку ДПС-а, ето вам земаљског раја. И док је Мило Ђукановић  све то радио из користољубља ради опстанка на власти, почев од оног налагања бадњака пред Цетињским манастиром, које је више личило на вашарско бацање камена са рамена, до  фанарског прислуживања свијеће, које је подсјетило на чобанско потпаљивање ватре, Ранко Кривокапић је био и остао изворни негрошовиниста. А за оне који питају зашто се Мило није крстио у Фанару ево одговора. Боже здравља и њему и нама крстиће се он у храму Христа Спаситеља у Москви, кад дуне Устока.  Тако ће исписати  бескрајни нечастиви црни кру. Нажалост  у њему  је и Црна Гора.