Evropska komisija je objavila da ulaže 2,9 milijardi eura kroz bespovratna sredstva u 61 inovativni projekat koji će doprinijeti razvoju naprednih tehnologija sa neto-nultom emisijom. Ukupno, ovi projekti imaju potencijal da smanje emisije ugljen-dioksida za čak 221 milion tona tokom svojih prvih deset godina rada.

Ova sredstva se obezbjeđuju preko Fonda za inovacije, a finansiraju se prihodima iz EU sistema za trgovinu emisijama (EU ETS), ključnog mehanizma Unije u borbi protiv klimatskih promjena. Raspodjela sredstava dolazi kao rezultat poziva za projekte (IF24 Call) koji je otvoren u decembru 2024. godine, a na koji je pristiglo čak 359 aplikacija sa ukupnim zahtjevima u iznosu od 21,7 milijardi eura – gotovo deset puta više od dostupnog budžeta od 2,4 milijarde eura.

Odabrani projekti obuhvataju 19 industrijskih sektora u 18 zemalja članica, različitih obima i razmjera. Fokus je stavljen na oblasti koje su ključne za zelenu tranziciju: energetski intenzivne industrije, obnovljive izvore energije, skladištenje energije, dekarbonizaciju zgrada i transporta, proizvodnju čistih tehnologija i upravljanje emisijama ugljenika u industriji.

U narednoj fazi, izabrani projekti započinju pripreme za potpisivanje ugovora sa Izvršnom agencijom za klimu, infrastrukturu i životnu sredinu (CINEA). U tom procesu, Evropska komisija i nosioci projekata usaglasiće detalje kao što su budžet, vremenski plan, tehničke obaveze i pravne odgovornosti. Finalna potvrda očekuje se u prvoj polovini 2026. godine.

Među finansiranim inicijativama posebno se izdvajaju veliki projekti za proizvodnju vodonika i održivog avio-goriva (SAF), kao i važni koraci ka dekarbonizaciji cementne industrije.

Jedan od istaknutih primjera je projekat Norwegian Hydrogen koji planira izgradnju postrojenja za tečni vodonik u norveškom gradu Rjukan. Projekat je dobio grant od 31,5 miliona eura, a već je u maju obezbijedio 13,2 miliona eura podrške za operativne troškove kroz najnoviju aukciju EU banke za vodonik.

Na listi se nalazi i LUXIA, projekat u Španiji vrijedan 358 miliona eura, usmjeren ka razvoju velike integrisane proizvodnje obnovljivog metanola i amonijaka.

U Francuskoj, projekat ReSTart ima za cilj da izgradi i demonstrira jedno od prvih evropskih velikih postrojenja za proizvodnju električnog održivog avio-goriva (e-SAF).

Takođe, danski projekat ENDOR, iza kojeg stoji kompanija Arcadia eFuels, predviđa komercijalnu proizvodnju eSAF goriva pomoću „power-to-liquid“ tehnologije, a kao sporedni proizvod biće dobijana i eNafta (eNAP).

Evropska komisija je najavila da će naredni poziv za projekte u okviru Fonda za inovacije biti objavljen početkom decembra 2025. godine, čime se nastavlja snažna podrška zelenim industrijskim rješenjima i klimatski neutralnoj ekonomiji.