Poslanici Skupštine Srbije izabrali su novu Vladu, koju predvodi premijerka Ana Brnabić.

Izbor Vlade Srbije podržalo je 157 glasova poslanika, 68 ih je bilo protiv, dok glasanju pristvovalo 25 poslanika.

Poslanici su se o članovima Vlade, njenom programu i predsedniku Vlade izjasnili javnim glasanjem, i to prozivkom, a glasalo je 225 poslanika.

Brnabić je dobila podršku većine poslanika za svoj treći mandat na čelu Vlade Srbije, njen kabinet ima 28 ministara, i sastoji se od 25 ministarstava, uz tri ministra bez portfelja.

Tokom rasprave uoči izbora Vlade, Ana Brnabić je ukazivala na energetsku situaciju, koja je ruskim napadom na Ukrajinu postala jedna od najvažnijih tema u čitavoj Evropi.

Prema njenim rečima, vlada će raditi na energetskoj stabilnosti i diverzifikaciji snabdevanja energentima, a kako u razgovoru za Glas Amerike kaže publicista i ekonomski novinar Mijat Lakićević stavljanje ove teme ne prvo mesto je logično. Međutim, on ukazuje i na važna pitanja vezana za energetiku na koja u ekspozeu građani nisu dobili odgovore:

“Premijerka nije uopšte pomenula zašto je uništen EPS, jer danas bismo mi bili u bitno drugačijoj situaciji, mogli bi da budemo izvoznici električne energije, po tom osnovu mogli bi da zarađujemo velike pare i onda bi nam snabdevanje svim drugim energentima bilo mnogo olakšano i prosto bi imali para za to. Ne bi morali da se zadužujemo, ne bi morali da koristimo pare iz budžeta za te stvari”.

Kako podseća Lakićević, Srbija po najavama predsednika Aleksandra Vučića ima relativno nisku cenu gasa, ali je pitanje koje su posledice po Srbiju takve cene:

“Ta niska cena je ograničena na milijardu-milijardu i dvesta miliona kubika gasa godišnje, a Srbija troši duplo više. Dakle, nije baš ni da su nam to Rusi nešto specijalno poklonili. Ta njihova usluga je vrlo mala, a plaćamo visoku cenu na svim drugim ekonomskim poljima”.

Po rečima Lakićevića iz ekspozea se vidi da će se Srbija oslanjati na istu staru politiku zasnovanu na velikim kreditima iz Kine i pokušajima da se obezbede velike investicije iz inostranstva:

“Srbija poslednjih 10 godina vodi politiku zaduživanja. To je njena ključna ekonomska politika jer je javni dug Srbije porastao više nego dvostruko – sa 15 na 33 milijarde evra”, kaže Lakićević i dodaje da ni drugi cilj premijerke, a to je borba protiv inflacije, neće biti ni malo laka.

Kako ističe sagovornik Glasa Amerike očekuje da će inflacija u Srbiji ove godine biti oko 15 posto, za koliko će verovatno biti povećane i plate. Međutim, kako objašnjava Lakićević, zbog praktično fiksne cene dinara u odnosu na evro, građani praktično neće ni osetiti to povećanje plata:

“Plate će u evrima da porastu, ali će kupovna moć građana da opadne. I to je taj paradoks da zbog fiksnog kursa, a zbog velike inflacije u dinarima – vi zapravo imate činjenicu da je kupovna moć evra sve manja. Što je nonsens. A to opet ima ogromne reperkusije na privredu u celini jer najbolji deo srpske privrede, oni koji izvoze, zapravo ti njihovi evri vrede sve manje”.

Na taj način se destimuliše izvozna privreda, a stimuliše uvoz, zbog čega je spoljni javni dug Srbije sve veći, nastavlja Lakićević i postavlja pitanje odnosa Srbije i Evropske unije.

On ističe da je i sama premijerka u ekspozeu govorila o važnosti EU za Srbiju, o novcu koji kroz investicije i donacije dolazi sa te strane, kao i vezanosti srpskog izvoza za EU.

Međutim, kako ističe Lakićević, sa vladinih i provladinih medija gotovo svakodnevno se čuje i “priželjkuje krah Evrope”, zbog čega on otvoreno sumnja u poruke aktuelne vlasti da je njima cilj priključenje Srbije Ebropskoj uniji:

“Mi smo čuli da Srbija hoće u Evropu, ali ono što je davno rekla Milica Delević – mi hoćemo u Evropu, ali pod svojim uslovima. A zapravo mi u Evropu nećemo, mi čekamo da Evropa propadne, da bi onda mogli da se na miru sprijateljimo javno sa tim istočnjačkim despotijama kao što su Rusija, Emirati, Kina. I to je ono zapravo čemu ova vlast istinski teži”, smatra Lakićević.

O tome da li se ciljevi vlade ispunjavaju teško je govoriti, jer kako podseća Lakićević, vlade u Srbiji traju po dve godine, što uvek može da bude opravdanje za neispunjene ciljeve:

“U prošlom ekspozeu 2020. godine, koji je bio isto krajem oktobra, premijerka je govorila o tome da je jedan od glavnih zadataka je uvođenje platnih razreda i sređivanje sistema plata u javnom sektoru. To se nije desilo do sada, a u ovom ekspozeu to premijerka nije ni pomenula. Tako da vi vidite zapravo da je sve to “luk i voda”, u sustini da se tu ne vodi previše računa i šta će se reći, šta će se obećati, jer ionako to neće biti ispunjeno. Ali zato postoji ta marketinška mašinerija i oni sami koji govore o nekim uspesima koji zapravo i ne postoje”, ističe Lakićević.

On primećuje i da vlasti u Srbiji u poslednje vreme često pominju najgori mogući scenario, o teškoj zimi, ratnom okruženju, kao da se sa istim posledicama ne suočavaju skoro sve evropske zemlje, dodaje Lakićević:

“To je sve neko plašenje naroda da bi posle oni mogli da se hvale kako su eto fenomenalno prošli kroz sve te krize koje su nam predstojale, a zapravo mislim da sa iole normalnom vlašću, sa nekom boljom vlašću moglo bi da bude još bolje. Imate sad – u Beogradu nije bilo grejanja, ali su zato mnogi ljudi ujutru i uveče kada je bilo hladno uključivali klime da bi se ugrejali malo, što je glupo”, kaže sagovornik Glasa Amerike i nastavlja:

“Mislim bolje da se trošio gas koga inače ima, a da se štede akumulacije, da se štedi energija za zimu kada stvarno može doći do problema u snabdevanju. Ali ova vlast se ponaša neracionalno, populistički, ona stalno voli da se prikazuje kako radi veliku korist naroda, a zapravi narod zbog ove vlasti trpi ogromnu štetu”.