Pročitajte govor novoizabranog predsjednika Opštine Pljevlja dr Daria Vraneša

    1 godina pre 1843 pregleda Izvor: PV Informer

СВЕЧАНО СЕ ОБАВЕЗУЈЕМ ДА ЋУ ДУЖНОСТ ПРЕСЈЕДНИКА ОПШТИНЕ ПЉЕВЉА ОБАВЉАТИ У СКЛАДУ СА УСТАВОМ, ЗАКОНОМ И СТАТУТОМ ОПШТИНЕ, ТАКО МИ БОГ ПОМОГАО

Поштовани грађани, Уважене колегинице и колеге одборници Даме и господо, Поштована пресједнице СО Пљевља, госпођице Тошић, Господо новинари

Данас, 26.04.2023. године изабран сам за пресједника Општине Пљевља

Као прво, желим да упутим изразе захвалности:

  1. Грађанима Пљеваља који су у масовном броју на локалним изборима у октобру 2022.год. подржали „Коалицију за будућност Пљеваља Милан Лекић“ испред које сам предложен за пресједника Општине Пљевља,
  2. Свим својим колегиницама и колегама из „Коалиције за будућност Пљеваља-Милан Лекић“ на челу са носиоцем листе гос. Миланом-Мијом Лекићем који су ми указали повјерење да управљам Општином Пљевља у наредном четворогодишњем мандату.
  3. Захваљујем се на подршци свим нашим коалиционим партнерима Демократској Црној Гори, Уједињеној Црној Гори, Покрету за Пљевља, Покрету Европа сад, СНП и УРИ.
  4. Захвалност дугујем и својој породици која је сво вријеме била уз мене и пружила ми апсолутну подршку у одлуци да прихватим мјесто пресједника Општине Пљевља.

Осјећам моралну и обавезу и дужност да се са неколико реченица управо сада и са овог мјеста обратим нашим грађанима:

Политиком се нијесам активно бавио дуго година али је преломни тренутак моје маленкости за активније бављење политиком било сазнање једне велике животне истине исказане у само једној јединој реченици а која гласи: „Најопснији вид бављења политиком је небављење политиком“. Тако велика философија живота исказана у само једној реченици.

Због тога се са овог мјеста управо обраћам нашим младим људима: „Будућности овога града, пратите, политиком се бавите, ако се ви не будете бавили политиком-бавиће се она вама“. Не смијете, ни због себе, ни због ваших потомака бити само нијеми посматрачи догађаја, незаинтресовани, апатични или како ми љекари волимо то сликовито рећи-анастезирани!!!! А свака власт управо највише воли те анестезиране који се препусте и не праве никакав отпор. Управо треба да радите супротно, пратите, одлучујте, бирајте и будите бирани… У коначном не дозволите никада више да о Пљевљима одлучују они који нису из Пљеваља, не дозволите да се о судбини Пљеваља одлучује ван Пљеваља.

Свима је позната истина да наша општина располаже непроцјенљивим ресурсима: рудним, шумским, пољопривредним, туристичким, водним потенцијалима. Али то није наше највеће благо. Наше највеће благо су наши људи. То је оно што морамо да јавно кажемо и знамо, да ствари поставимо на своје право мјесто. Од првог јануара ове године, до јутрос, у нашој општини рођено је свега 45-ро дјеце.

Ја сам по вокацији љекар, нијесам професионални политичар нити сам школован за то, и профилисан сам да и у политици и ван политике размишљам као љекар.

Моја лична сатисфакција да дођем на ово мјесто је управо жеља да са својим сарадницима дам све од себе да сачувамо живот у овом граду.

Колико ћу у томе успјети, показаће вријеме.

Сваком младом човјеку који жели да у нашем граду остане да живи, формира породицу и ради  лично ћу пружити руку и учинити све да омогућим пристојан живот од свог поштеног рада. То ће ми бити приоритет свих приоритета, ако тако можемо рећи.

Ни једна општина у послијератној Европи није девастирана и колонизована од стране сопствене државе у тој мјери као што је то Општина Пљевља. То је сурова реалност, то говоре и бројеви и слова. Трудићу се, по сваку цијену, да о судбини Пљеваља одлучују искључиво Пљевљаци а не неко други и трудићу се да се о Пљевљима одлучује у Пљевљима а не негдје друго. Сматрам да је једино тако исправно и поштено, уосталом таква је уобичајена пракса у свим демократским друштвима савременог свијета.

Желим да без имало заједљивости подсјетим и неке државне адресе да су Пљевља имала све обрисе савременог града у доба када су већина градова у садашњој нам држави имала одлике простих насеобина и катуна.

-О ОДНОСУ ВЕЋИНСКОГ ПРАВОСЛАВНОГ И МАЊИНСКОГ ИСЛАМСКОГ СТАНОВНИШТВА У ПЉЕВЉИМА:

Сматрам да све што почива на неискрености, лицемјерству, лажи и квазиистини није утемељено, склоно је паду, осигурана му је пропаст и осуђено на крај прије почетка. Уосталом то су нам показала и последња друштвено-политичка дешавања и судбне људи који су владали на подјелама.

Наш однос треба да почива на искључиво здравом, истинском, међусобном поштовању и толеранцији. Личног сам мишљења да суживот није баш прикладан појам за међуљудске односе. То је појам који није баш својствен људској, већ неким другим врстама. Ја бих више волио да са нашим рођацима, кумовима, пријатељима, комшијама исламске вјере причамо о животу. О животу, једином, лијепом, од Бога дарованом, непоновљивом. Сматрам да је то искрен и поштен однос једних према другима. Управо је такав међувјерски склад, здравих, нормалних односа постојао у Пљевљима у доба Краљевине Југославије када је наш град изњедрио два велика савременика, два велика духовна поглавара и лична пријатеља: Патријарха српског господина Варнаву Росића и врховног муфтију Краљевине Југославије честитог муфтију Мехмеда-Зекеријарха Ћинару.

Ми треба да тежимо међусобним односима каква су имали ова два света човјека. Такође, личном заслугом ова два вјерска поглавара Пљевља су имала могућност добијања огромног новца на име ратне репарације одмах послије Првог светског рата. Неажурношћу тадашњих одборника Општине Пљевља та средства су пропала. Надам се господо садашњи одборници, да ми нећемо понављати такве грешке из прошлости.

О СВОМ ЛИЧНОМ ОДНОСУ ПРЕМА ГРАЂАНИМА:

Трудићу се да у комуникацији са својим суграђанима будем искрен, непосредан и отворен. Другачије нити умијем, нити хоћу. Свјестан сам чињенице да то можда у политичком животу није паметно, политика и власт су промјењиве категорије. Ја ипак дубоко вјерујем да се у политици може бити поштен, да ипак нијесмо сви исти како се то сада неки желе представити. Политиканство и лични каријеризам је оно што прља људе а ја тим не желим да се бавим. Једноставно колективна одговорност не постоји, нека свако мисли о својој глави, о својим поступцима а суд народа ће временом доћи.

Свјестан сам да на мјесто пресједника нисам дошао на непосредним изборима већ испред партије чију политику заступам а коју су управо грађани изабрали на изборима. Јасно ми је да су очекивања грађана огромна. За неке ћу бити добар, за неке мање добар а за неке лош. Уосталом то је судбина сваког човјека на јавној функцији. У сваком случају ту су избори, пред будним оком смо јавности и грађана. Нико није незамјењив.

Одлуке ћу доносити рационално, прагматично, у консултацијама са својим најкомпетентнијим сарадницима и у разговору са грађанима. По своје лично мишљење нећу ићи у Подгорицу или не дај Боже у неку страну амбасаду.

Сматрам да сам уцијелу причу ушао часно, поштено и са најбољим намјерама и немам никаквих проблема да из тога изађем ако се нешто буде косило са мојим моралним начелима. Иако можда звучи као потрошена флоскула тврдим да ћу искрено радити за добробит свих грађана, и оних који су подржали програм политике који заступам и они који нису подржали. Увијек ћу прихватати све добронамјерне критике које имају за циљ опште добро наше заједнице. Волио бих да ме људи уважавају онолико колико ја њих уважавам, на мање ни више.

О плановима и програму рада са својим сарадницима нећу овдје говорити јер је већ све увелико речено у нашем предизборном програму.

Од својих сарадника, свих запослених у Општини Пљевља и јавним предузећима захтијеваћу максималан рад, преданост, посвећеност послу, одговорност и домаћински однос. Водим се максимом: ми смо ту због грађана а не грађани због нас. Ко није задовољан и не свиђа му се, нека врати радно мјесто и желимо му срећан пут и пуно успјеха у приватном сектору па нека се тамо докаже.

О односу одлазеће власти, незапамћеној дрскости и правном насиљу које траје пуних пола године у овом тренутку нећу говорити не желећи да кварим тон свечарске атмосвере. О томе су суд већ дали грађани у октобру 2022. год а убијеђен сам још убједљивије ће у јуну 2023. год.

На самом крају морам да будем искрен, прво према себи а затим и према вама и признам вам да сам именовање на овако одговорну и захтјевну функцију која ми је повјерена поред части доживио малим дијелом и као малу жртву дјелимичним удаљавањем од професије којом сам заклет Хипократовом заклетвом.